Dragi dnevniče,
Vreme je za poeziju! Danas uživamo u pesmi napisanoj ove noći na stranicama moje duše a jutros, jednostavno prenesenoj na papir. Volim kada se emocije slože kao talog kafe na dnu tek popijene jutarnje kafe čiji miris i dalje kao vagabund usred noći luta prostorijama našeg stana, pa od njihovih tankih niti nastane poezija. Uživajte, ma gde bili, šta radili, uvek ste dobrodošli..
U zagrljaju noći
Sedim na kiši sanjiva i nema
zvuk vetra svira svoju omiljenu sinfoniju
nebeske kočije i ove noći jure
koga li i kuda sa sobom vode.
Pratim pogledom njihov trag
osvetljen lampionima ulice besmrtnosti
jeza mi neka telom prolazi
tlo srca podrhtava, stižu me nemiri.
Tu su, osećam, u vrzino kolo bi da me uvuku
ne dam se, ne mogu da napustim svoju sigurnu luku
kad svane biće sve drugačije znam
sunce posle kiše donosi uvek novi dan.
Sedim na kiši, uspavljuje me polako
vetar mi golica vrat i mrsi kosu
vreme je da na počinak krenem
ušuškana u tvom zagrljaju utonem u san.
Vreme je za poeziju! Danas uživamo u pesmi napisanoj ove noći na stranicama moje duše a jutros, jednostavno prenesenoj na papir. Volim kada se emocije slože kao talog kafe na dnu tek popijene jutarnje kafe čiji miris i dalje kao vagabund usred noći luta prostorijama našeg stana, pa od njihovih tankih niti nastane poezija. Uživajte, ma gde bili, šta radili, uvek ste dobrodošli..
U zagrljaju noći
Sedim na kiši sanjiva i nema
zvuk vetra svira svoju omiljenu sinfoniju
nebeske kočije i ove noći jure
koga li i kuda sa sobom vode.
Pratim pogledom njihov trag
osvetljen lampionima ulice besmrtnosti
jeza mi neka telom prolazi
tlo srca podrhtava, stižu me nemiri.
Tu su, osećam, u vrzino kolo bi da me uvuku
ne dam se, ne mogu da napustim svoju sigurnu luku
kad svane biće sve drugačije znam
sunce posle kiše donosi uvek novi dan.
Sedim na kiši, uspavljuje me polako
vetar mi golica vrat i mrsi kosu
vreme je da na počinak krenem
ušuškana u tvom zagrljaju utonem u san.
Nessun commento:
Posta un commento