Poetična nedelja: Ne

Dragi dnevniče,

Vreme je za još jednu poetičnu nedelju, danas, ipak, malo drugačiju. Do sada sam objavljivala uglavnom svoje pesme, ali i poeziju dragih mi kolega i koleginica. Ovu nedelju želim da posvetim stihovima pesnika kog sam, priznajem, otkrila sasvim slučajno.

O kome se radi? Radi se o španskom pesniku Hoze Luisu Hidalgi. Naletela sam ovih dana na njegovu pesmu "Ne", na stranicama bloga Burazor Marka i nisam mogla da odolim, a da je ne podelim sa vama. Uživajte, ma gde bili!

Ne

Noć te uništava da bih te tražio

kao ludak, u tami, u snu, u smrti.
Moje srce izgara kao osamljena ptica.
Tvoja me odsutnost ruši, život se zatvorio.

Kakva samoća i mrak, kakav suv mesec na nebu,
kakvi daleki putnici po nepoznatim telesima
pitaju za tvoju krv, za poljupce, za kucanje tvog srca,
za tvoju neočekivanu odsutnost u noći koja raste.

Moje ruke te ne stežu i moje oči te ne poznaju.
Moje su reči uspravne tražeći te utaman.
Spokojna noć u meni, horizontalna i duga,
pružena kao reka sa samostalnim obalama.

Ali idem da te tražim, otimam te i čupam
iz tame, iz sna, prikrivam te za svoje sećanje.
Tišina gradi tvoju neobjašnjivu istinu.
Svet se zatvorio. Sa mnom ostaješ…

Hoze Luis Hidalgo