Dragi dnevniče,
Postoje momenti kada me obuzme nekakva melanholija, tuga.. danas je jedan takav dan.. Glumim da mi je svejedno a zapravo sve u meni se lomi na sitne komade. Zaplakala bih, uporno se borim sa suzama, ali bolje ne. Ne želim da me vide u ovakvom stanju. To je samo trenutak, proćiće.
Pakuje se.. uvukla bih se među stvari i pošla sa njim, ali ne mogu. Previše je toga protiv mene. Za sve postoji pravo vreme, avgust verovatno i nije moj mesec. Tešim se, ne znam koliko uspevam da ubedim samu sebe. Ovi kristalčići što polako počinju da mi bockaju oči izdaju osećanja protiv kojih se uporno borim. Uzalud. Nije mi lako. Teško mi je kako odavno bilo nije.
Tri godine. Nije malo, nije ni mnogo. Ljudi prežive i gore stvari. Ima vremena za sve pa i za povratak. Bitno je da smo živi i zdravi, zar ne?
Srećan put onima koji putuju..a mi koji ostajemo, preživećemo nekako.
Postoje momenti kada me obuzme nekakva melanholija, tuga.. danas je jedan takav dan.. Glumim da mi je svejedno a zapravo sve u meni se lomi na sitne komade. Zaplakala bih, uporno se borim sa suzama, ali bolje ne. Ne želim da me vide u ovakvom stanju. To je samo trenutak, proćiće.
Pakuje se.. uvukla bih se među stvari i pošla sa njim, ali ne mogu. Previše je toga protiv mene. Za sve postoji pravo vreme, avgust verovatno i nije moj mesec. Tešim se, ne znam koliko uspevam da ubedim samu sebe. Ovi kristalčići što polako počinju da mi bockaju oči izdaju osećanja protiv kojih se uporno borim. Uzalud. Nije mi lako. Teško mi je kako odavno bilo nije.
Tri godine. Nije malo, nije ni mnogo. Ljudi prežive i gore stvari. Ima vremena za sve pa i za povratak. Bitno je da smo živi i zdravi, zar ne?
Srećan put onima koji putuju..a mi koji ostajemo, preživećemo nekako.
Nessun commento:
Posta un commento