Poetična nedelja: Emocije

Dragi dnevniče,

Naši poetični sastanci, koji su nas spajali proteklih nedelja, nisu završeni. Naprotiv. Posle male, prošlonedeljne pauze, nastale zbog novih radnih obaveza zbog kojih sam malo zapustila blog, evo nas opet, na istom mestu, u isto vreme.

Danas vam poklanjam pesmu koja odiše, svakim svojim stihom, emocijama koje bi da se iskažu ali često zastanu u grlu. Kada ste zadnji put rekli vašoj voljenoj osobi da je volite? Ovo je jedna pesma upravo za takvu priliku. Zove se "Emocije". Uživajte.

Emocije

Osmeh - kratko traje ali budi emocije koje traju večno
Baš kao ovaj na tvom licu, priča za sebe
Suza - sjaj u oku koji me i danas odaje. Beše to doba srećno.


Sreća - kao onda kada se naše oči sretnu u tami
Sjaje i dalje kao dva fara na pustom ostrvu naših srca
Ljubav -  kada  sedimo zajedno, u tišini nemi i sami.

Emocije - kad pronađem sebe u očima tvojim
Srce poskoči od sreće i zastane na tren kao nekada
Reči - nedovoljne da iskažem koliko te i dalje volim.