Dragi dnevniče,
Utorak će, i ove godine, biti posvećen literaturi. Jedno vreme, imala sam naviku, da na blogu postavljam poglavlja svog romana "Balkanski virus". Redovni čitaoci bloga, setiće se, "sastajali" smo se svakog utorka, na početku, a kasnije četvrtkom. Prošlo je dosta vremena od našeg poslednjeg literarnog druženje i red je da se, nakon pauze, vratim dobrim starim navikama koje ne treba menjati.
"Balkanski virus" sam počela da pišem po dolasku u Italiju, 2000. godine, na staroj kucaćoj mašini koja je kupila prašinu u biblioteci studenjaka. Do tada sam uglavnom pisala poeziju i kratke priče, ali sam shvatila da mi to nije dovoljno. Zato sam i krenula u avanturu zvanu roman, koji je konačno ugledao svetlost dana 2009.
Zašto taj naslov, pitali su me mnogi. Nametnuo se, kako su prolazili dani a priča dobijala oblik. Na početku pisanja nazvala sam roman "Pisma iz Italije". Prvobitna zamisao bila mi je da ispričam priču glavne junakinje Sonje upravo na taj način, kroz pisma, ali se, kako se ideja razvijala, a balkanski virus se kao leit motif provlačio kroz poglavlja - shvatila sam da sam pronašla idealan naslov.
Danas se podsećamo prvog poglavlja. Sonja i njena porodica vraćaju se posle više od 18 godina na Balkan, u grad za koji ih vezuju ne baš lepe uspemene....tamo gde počinje priča o beskrajnom prijateljstvu i ljubavi.
Do sledećeg utorka!
Utorak će, i ove godine, biti posvećen literaturi. Jedno vreme, imala sam naviku, da na blogu postavljam poglavlja svog romana "Balkanski virus". Redovni čitaoci bloga, setiće se, "sastajali" smo se svakog utorka, na početku, a kasnije četvrtkom. Prošlo je dosta vremena od našeg poslednjeg literarnog druženje i red je da se, nakon pauze, vratim dobrim starim navikama koje ne treba menjati.
"Balkanski virus" sam počela da pišem po dolasku u Italiju, 2000. godine, na staroj kucaćoj mašini koja je kupila prašinu u biblioteci studenjaka. Do tada sam uglavnom pisala poeziju i kratke priče, ali sam shvatila da mi to nije dovoljno. Zato sam i krenula u avanturu zvanu roman, koji je konačno ugledao svetlost dana 2009.
Zašto taj naslov, pitali su me mnogi. Nametnuo se, kako su prolazili dani a priča dobijala oblik. Na početku pisanja nazvala sam roman "Pisma iz Italije". Prvobitna zamisao bila mi je da ispričam priču glavne junakinje Sonje upravo na taj način, kroz pisma, ali se, kako se ideja razvijala, a balkanski virus se kao leit motif provlačio kroz poglavlja - shvatila sam da sam pronašla idealan naslov.
Danas se podsećamo prvog poglavlja. Sonja i njena porodica vraćaju se posle više od 18 godina na Balkan, u grad za koji ih vezuju ne baš lepe uspemene....tamo gde počinje priča o beskrajnom prijateljstvu i ljubavi.
Do sledećeg utorka!
Nessun commento:
Posta un commento