Poetična nedelja: Iskrašću se...

Dragi dnevniče,

Još jedna nedelja je pred nama, koju ćemo provesti sa ljudima koje volimo, cenimo i poštujemo, dan u kojem uživamo u potpunosti prepuštajući se čarima koje sa sobom nosi. I današnji post posvećen je poeziji,  iako su malo izostali naši redovni sastanci, ali ovoga puta stihovi nisu nastali iz mog pera. Narednih nedelja literarni kutak ispuniće poezije meni dragih kolega, kreativnih i mladih ljudi iz Srbije sa kojima sam imala prilike da sarađujem.

Novu poetičnu stranicu dnevnika otvara moja prva gošća, urednica meni dragog bloga "Svet obojen rečima", dama koju sam upoznala radeći za Wannabe Magazine i koja je od skoro moja koleginica i u magazinu Šta žene žele. Njeno ime je Sonja Josipović i ja joj se od srca zahvaljujem što je pristala da ostavi literarni otisak prsta u mom haotičnom, multikulturalnom svetu ispunjenom mislima, razmišljanjima, putopisima i naravno poezijom. Njen izbor, od mnogobrojnih stihova koje ćete susresti na blogu, pao je na pesmu Iskrašću se. Uživajte.

Iskrašću se...

Kad reči izgube i poslednji gram težine,
kad u međuvremenu pronađem svoje vreme,
iskrašću se iz ove prazne sobe...
Iz ove naše večne dileme.
Kad mi tvoj šapat zazvuči kao vrisak,
kad se moj osmeh pretvori u krik,
okrenuću leđa onom što smo nekad bili
jer ovo ovde više nismo mi.
Kad tvoje lice natkrije streha sete,
kad pogled tvoj postane mutan poput sumnje,
iskrašću se toga trena iz njega,
otići ću od nikoga i ničega...

- Sonja Josipović -