Dragi dnevniče,
Nastavljamo druženje sa poezijom i ove nedelje. Danas vam predstavljam pesmu koju sam, povučena nostalgijom, napisala po dolasku u Italiju, već davne 2000. godine. Nazvala sam je "Vojvođanske kiše". Nadam se da će vam se dopasti.
Nastavljamo druženje sa poezijom i ove nedelje. Danas vam predstavljam pesmu koju sam, povučena nostalgijom, napisala po dolasku u Italiju, već davne 2000. godine. Nazvala sam je "Vojvođanske kiše". Nadam se da će vam se dopasti.
Vojvođanske kiše
Iz daleka čujem glas
i noćas je Nebo plakalo
dirnuto mojim bolom
ganuto mojim suzama.
I noćas su padale kiše
gromovi parali nebo
košava nosila sve pred sobom
oktobarske vojvođanske kiše.
Slušajući moje molitve
jecalo i patilo sa mnom
i povijalo se žito nošeno vetrom
jesenje vojvođanske kiše.
Padajte, padajte vojvođanske kiše
i moju tugu nosite sa sobom
i ovde padaju al' nisu iste
samo su jedne vojvođanske kiše.
Nessun commento:
Posta un commento