sabato 7 aprile 2012

Lazareva subota

Dragi dnevniče,

Postoje dani kada dobrovoljno odlutam tamo negde, u onaj svet koji odavno već ne postoji.  Svet sećanja i uspomena na one kojih više nema a koji i dalje hodaju stazama naših duša.  Subota je, ali ne bilo kakva. Lazareva je. Slava mamine porodice.

Uvek sam volela Lazarevu subotu i jedva čekala da krenemo put Vrnjačke banje i sela u kom su živeli baka i deka, Rsovci, a odakle je rodom moja mama. Volela sam kada je porodica na okupu, kada svi zajedno sečemo slavski kolač, i naravno onaj momenat kada stižu gosti. Velika soba u dnu hodnika se ispuni za tili čas grajom i veselim čavrljanjem! Ono, ipak, što smo mi deca najviše voleli, bili su pokloni koje bi baka, mama ili tetka ’skrivale’ u spavaćim sobama. Nekako voleli smo da otvaramo pakete koje bi rođaci i komšije donosili na dar domaćinima, a u kojima se uvek nalazio i po neki slatkiš za nas unuke. Uglavnom čokolade, i to raznih vrsta, a meni omiljena bila je čuvena i danas rado sanjana „Galeb“ čokolada. Nije bilo veće sreće nego kada među kutijama keksa, pakovanja šećera i kafe, ugledam plavi omot! Ili žuti sa „Najlepše želje“ čokoladom, koja je u srcu devojčice – mom – zauzimala počasno drugo mesto. Neretko smo i otvarali čokoladno blago, na licu mesta, strogo vodeći računa da nas odrasli ne uhvate „na delu“.


Omiljena čokolada iz detinjstva

Ta vremena, radosti i sreće, prošla su odavno ali uspomene nisu izbledele. Da mogu, bar na tren, da se vratim u detinjstvo i odaberem jedan dan, bila bi to baš subota. Lazareva.

Među poklonima se često nalazila i nalepše želje čokolada

Srećna ti slava, mama! 

2 commenti:

  1. Iskren,topao post zacinjen omiljenim slatkisima,super:)

    RispondiElimina
    Risposte
    1. Hvala Tina! Drago mi je da ti se dopada!

      Elimina

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...