Poetična nedelja: Sreća

Dragi dnevniče,

Beše ovo jedan sasvim opušteni vikend. Odmorena, napunila sam baterije koje su se bile prilično ispraznile, spremna sam za novu nedelju koja je pred nama kao i za  izazove koje sa sobom nosi.

Već duže vreme nedeljom se družimo sa poezijom, tako da ni ova neće biti izuzetak. Za danas sam odabrala poemu nazvanu "Sreća".

Prijatno veče, ma gde bili...

Sreća

Tako daleko a tako blizu

Pronađem je pa izgubim

Stignem je a ona beži

Nedostižna a ipak moja.

Imam je, na dohvat ruke

A onda se vešto otisne nebu pod oblake

Pronađem je u najdaljoj zvezdi

Skriva se iako želi da je otkrijem.

Igramo se često žmurke

Zapljuva se ona, zapljujem se ja

Postanemo drugarice koje se poštuju

Svađamo se oko sitnica a teško mirimo.

Ponosna ona, tvrdoglava ja

Jurimo se po beskraju u tišini

Nađemo se na pola puta, kompromisno

Blizu a ipak daleke.

Ona je tu kad treba, kada zaslužim

Kad imam dovoljno strpljenja da je čekam i nadam se

Ispuni mi dušu, da i oduzme sve

Moje najdraže blago koje ljubomorno čuvam.

Sad je tu, ali otićiće kad joj dosadim

Nekom drugom da ulepša život

Koliko god da vara uvek se vraća kući

Ona je lepa samo dok se čeka.