Poetična nedelja: Godišnjica

Dragi dnevniče,

Posle ciklusa gostovanja meni dragih kolega, poetskih duša koje su svojim rečima ulepšale prethodne nedelje, od danas  su tu , na stranicama ovog virtualnog dnevnika, ponovo moji stihovi koji će, nadam se,  osvežiti ove vrele letnje dane.

Pre nego što vam predstavim današnju pesmu, želim da se od srca zahvalim damama,  Marti, Jeleni, i Sonji, i  dragom Stevici, što su bili gosti mog literarnog salona i što su sa mnom, i sa vama podelili svoje stihove. Bilo mi je neizmerno zadovoljstvo da ih upoznam sa vama, a još veće da se utopim u more emocija koje su njihove reči probudile u meni. Hvala vam od srca.

Za danas sam odabrala svoju staru pesmu "Godišnjica". Uživajte!

Godišnjica

Noć polako dolazi,  noć  i scena našeg prvog susreta mislima mi prolazi

Noć, na nebu zvezda roj, pogrešan smo, znam,  bili mi ljubavi spoj

Noć, a ja opet nemam sna, i ova će noć mili, još jedna od neželjenog kraja, biti besana

Noć, ti i dalje u mom srcu prisutan, nikad i nisi  niti ćeš biti odsutan.

Jutro, sunce se polako rađa u sećanju mi i dalje poslednja, oprosti ako možeš, svađa

Jutro, sa radija dopiru naše pesme zvuci, suze polako padaju, sa usana čuju se krici

Jutro, miris kafe da na dobri, stari način započnem dan, da ne mislim na nas i oteram san

Jutro,  grad se polako budi i noćne svetiljke gasi, ja brišem suze i sedim sama na terasi.

Dan, i danas me svaki kutak, ulice grada sećaju na tebe, na momente sreće, na nas

Dan, znam nema mi pomoći, i posle kraja ja i dalje u hiljadu sličnih čujem tvoj glas

Dan, još jedan dan bez tebe, bez onog tako poznatog osmeha i reči ludo moja mala

Dan, da će biti ovako teško, da će tišina kao  nož seći moju dušu, ja to nisam znala.

Veče, još jedno veče koje provodim u tišini našeg stana, još uvek ranjena, još uvek sama

Veče,  molim se anđelima da te čuvaju, da ti pruže utehu i dom i da nestane ova tama

Veče, sa police me posmatra slika naša koja svedoči o ljubavi koja nema kraja, o nama

Veče, isto ono koje je pre godinu dana zapečatilo sudbinu našu, u to ime ljubavi sad dižem čašu.

Noć,  vreme je da nastavim da živim, znam da bi i ti to želeo da si živ

Noć, vreme je da prestanem da tugujem, da proklinjem jer niko nije kriv

Noć, u hiljadu zvezda ja i sada vidim onu našu, u obliku srca koje i dalje kuca za tebe

Noć,   ja nikada neću prestati da verujem u to, srešćemo se  ljubavi ponovo tamo negde.