Dragi dnevniče,
Postoje momenti kada prosto ne mogu da se susdržim, kada ne umem da ćutim, već jednostavno moram da kažem ono što mi leži na srcu. Besna sam, da besna. Besna kao ris, da budem precizna. Ne mogu a da se ne zapitam u kakvom to svetu živimo, gde ljudski život ne vredi ništa, a o deci, mladima na kojima svet ostaje, koja se bore sa teškim bolestima, da ne govorim.
Pre mesec dana na srpskom portalu Trojka.rs objavljen je tekst o maloj Ljubici Adamić koja ima samo 15 meseci i kojoj su lekari jedva spasili život nakon što je dobila infrakt. Devojčica boluje od kardiomiopatije i trenutno se nalazi u Austriji, gde čeka transplataciju srca, ali operacija košta 120.000 evra, što je velika suma koju njena porodica ne može da priušti.
Sve nas je pogodila Ljubičina priča, pogotovo reči njenog starijeg brata. Ovaj hrabri sedmogodišnjak, svestan da njegova porodica nije u stanju da plati hirušku intervenciju, želi da da svoje srce seki i spasi je od smrti, prenosi Kurir. Tekst u celosti možete pročitati ovde . Svi koji žele da pomognu Ljubici, mogu to učiniti uplatom novca na sledeći žiro račun: Šime Adamić 355 000 3200 104 78634, Vojvođanska banka.
Ono što najviše pogađa u čitavoj ovoj priči je što oni koji bi trebalo da daju svoj najveći doprinos, država Srbija in primis, ne rade ništa. Sede skrštenih ruku naši dragi političari, troše državni novac za svoja privatna putovanja. Slučaj male Ljubice nije prvi ni poslednji ovakve vrste, ali odgovora države nikada nema. Zašto? Zar je ljudski život toliko nebitan, toliko jeftin? Da je ne daj Bože dete nekog vrhovnika u ovakvoj situaciji pare bi se našle bez pogovora. I kako čovek da ne bude besan, kako?
Ono što me najviše pogodilo što se neki domaći mediji, a ovom prilikom ne mislim ni na Trojku ni na Kurir, niti na Večernje novosti i RTS, nisu više založili za pomoć ovom malom anđelu. Kolega Stevica Rajčetić skrenuo je pažnju na ovaj slučaj "Blic"-u, našoj dnevnoj novini koja važi za uglednu, kojoj je bitnija vest o braku tamo nekog gej manekena, nemam ništa protiv gej populacije da se razumemo odmah, ali su ga banovali. Valjda ne žele da im se sugeriše, šta li već.
Podstaknuta njegovim primerom, Stevica se po ovom pitanju založio i na svom blogu, odlučila sam da se i sama pokrenem, čiji je rezultat ovaj post. Znam da moje reči neće pokrenuti mora i planine, eventualno će da probude svest kod nekih ljudi, ali bitno je da se priča, da se vest širi, pa makar i blogosferom. Pomozimo Ljubici da dobije novo srce i da ima normalan život.
Humanost iznad svega. Prijatan dan!
Postoje momenti kada prosto ne mogu da se susdržim, kada ne umem da ćutim, već jednostavno moram da kažem ono što mi leži na srcu. Besna sam, da besna. Besna kao ris, da budem precizna. Ne mogu a da se ne zapitam u kakvom to svetu živimo, gde ljudski život ne vredi ništa, a o deci, mladima na kojima svet ostaje, koja se bore sa teškim bolestima, da ne govorim.
Pre mesec dana na srpskom portalu Trojka.rs objavljen je tekst o maloj Ljubici Adamić koja ima samo 15 meseci i kojoj su lekari jedva spasili život nakon što je dobila infrakt. Devojčica boluje od kardiomiopatije i trenutno se nalazi u Austriji, gde čeka transplataciju srca, ali operacija košta 120.000 evra, što je velika suma koju njena porodica ne može da priušti.
Sve nas je pogodila Ljubičina priča, pogotovo reči njenog starijeg brata. Ovaj hrabri sedmogodišnjak, svestan da njegova porodica nije u stanju da plati hirušku intervenciju, želi da da svoje srce seki i spasi je od smrti, prenosi Kurir. Tekst u celosti možete pročitati ovde . Svi koji žele da pomognu Ljubici, mogu to učiniti uplatom novca na sledeći žiro račun: Šime Adamić 355 000 3200 104 78634, Vojvođanska banka.
Ono što najviše pogađa u čitavoj ovoj priči je što oni koji bi trebalo da daju svoj najveći doprinos, država Srbija in primis, ne rade ništa. Sede skrštenih ruku naši dragi političari, troše državni novac za svoja privatna putovanja. Slučaj male Ljubice nije prvi ni poslednji ovakve vrste, ali odgovora države nikada nema. Zašto? Zar je ljudski život toliko nebitan, toliko jeftin? Da je ne daj Bože dete nekog vrhovnika u ovakvoj situaciji pare bi se našle bez pogovora. I kako čovek da ne bude besan, kako?
Ono što me najviše pogodilo što se neki domaći mediji, a ovom prilikom ne mislim ni na Trojku ni na Kurir, niti na Večernje novosti i RTS, nisu više založili za pomoć ovom malom anđelu. Kolega Stevica Rajčetić skrenuo je pažnju na ovaj slučaj "Blic"-u, našoj dnevnoj novini koja važi za uglednu, kojoj je bitnija vest o braku tamo nekog gej manekena, nemam ništa protiv gej populacije da se razumemo odmah, ali su ga banovali. Valjda ne žele da im se sugeriše, šta li već.
Podstaknuta njegovim primerom, Stevica se po ovom pitanju založio i na svom blogu, odlučila sam da se i sama pokrenem, čiji je rezultat ovaj post. Znam da moje reči neće pokrenuti mora i planine, eventualno će da probude svest kod nekih ljudi, ali bitno je da se priča, da se vest širi, pa makar i blogosferom. Pomozimo Ljubici da dobije novo srce i da ima normalan život.
 |
| Izvor: Trojka.rs |
Nessun commento:
Posta un commento