Poetična nedelja: Ukrštena pesma

Dragi dnevniče,

Dobro jutro. Ovaj sasvim opušten dan, kao i prethodnih nedelja, posvećujem poeziji. Pisana reč je nešto bez čega ne bih mogla da zamislim svoj život. Volim da uživam u kreiranju pesama, iako više volim prozu od poezije, i oslikavanju emocija koje me prožimaju s vremena na vreme. Volim i da ih čitam i divim se savršenstvu koje je nastalo iz pera drugih ljudi.

Današnja gošća poetične rubrike, Milica Martha Denić, PR i urednica bloga "Martha, ali ne Stewart", oduševila me je svojom "Ukrštenom pesmom" i nisam mogla drugačije sem da je podelim sa vama. Milicu sam, inače, baš kao i prethodnu gošću Sonju, upoznala radeći za Wannabe Magazine  i šetkajući se po njenom  blogu došla na ideju o saradnji. Dok smo se dogovarale o gostovanju, prosledila mi je već pomenutu pesmu, inače još uvek neobjavljenu, koja me je na prvo čitanje pogodila i odmah sam znala da baš nju želim da bude deo "Poetične nedelje". Nadam se da će se i putnicima namernicima, koji šetaju blogosferom, dopasti bar delimično koliko se svidela meni. Uživajte!

Ukrštena pesma

Znate one ukrštenice koje imaju slike totalno nepoznatih likova,
e ja baš takve volim.
Juče uzeh jednu i ukrstih te sasvim slučajno,
Vodoravno M2 - „drugi naziv za šećer“.
Izbrojah slova, slaže se i upisah tvoje ime.
Potom N4 – „boginje sudbine“.
Opet se složi, upisah svoje ime.
Ukrštala sam tako satima,
Sa tvojim i svojim imenom i sve se složilo, za neverovati.
Ali, kako bi ova pesma imala rime potreban je poslednji stih.

Ukrštala sam tako i ovako i onako,
Malo tvoje, malo ime moje.
Malo stranac, malo znanac,
više slep, još više lep.
Slova se nizala, hemijska se izlizala,
Srce ti dajem i već se kajem
Jer si stranac, totalni neznanac.

- Milica Martha Denić -