Dragi dnevniče,
Ko je i šta zgrešio i čime naljutio zemlju, ne mogu a da se ne zapitam. Od 20-og maja, kada nas je usred noći probodio prvi potres, od 5.9, zemlja ne miruje, konstantno podrhtava i seje seme straha i panike. Poslednji jači potres dogogodio se sinoć, dvadeset minuta posle devet, od 5.1. Srećom, žrtava nema ali šteta je velika. Da nesreća nikad ne dolazi sama svedoči i činjenica da od sinoć bez prestanka pada kiša, što dodatno pogoršava situaciju na području pogođenom zemljotresom.
To su oni životni momenti koji ne mogu da vas ostave ravnodušnima, kada se osećate nemoćnima i vezanih ruku, ali ne i očiju, prisustvujete nečemu protiv čega ne možete da se izborite. Neprijatelj je tu negde ali je nevidljiv, pojavi se niotkuda i kada ga najmanje očekujete. Protiv prirode se ne može. Istina. Ali bar možemo učiniti nešto da pomognemo onima kojima je neprijatelj oduzeo dom i miran san, podarivši im noćne more i strah koji se uvukao pod kožu i ne napušta svoje sigurno sklonište.
Nakon drugog jačeg potresa 29-og maja, od 5.8, javila mi se iz Novog Sada Vladica Rakić, profesorka iz gimnazije sa kojom sam u kontaktu zahvaljujući socijalnoj mreži Facebook. Iako daleko, pogođena onim što se događa, poželela je da pomogne na neki način ljudima u zonama koje su najviše oštećene u zemljotresu a koji ne prestaje da hara severom Italije. Kako njen sin uči italijanski jezik, došla je na ideju, koja mi se moram priznati odmah dopala, da škola tokom leta pozove i ugosti grupu italijanskih đaka i njihovih nastavnika. Gest me je zaista oduševio i bez razmišljanja sam pristala da joj pomognem da svoju zamisao sprovede u delo.
Sve to, ipak, ma koliko lepo zvučalo i nosilo pozitivnu poruku, nije lako organizovati. Ne kažem da je nemoguće, naprotiv, ali da sam svesna, jesam, da neće biti baš lak posao. Nije to samo uputiti poziv i stvar je rešena. Birokratija, iako je potrebna, često zna da zakomplikuje i najjednostavnije stvari. Bitno je da se nešto pokreće, ali rano je za neke konkretne vesti. Uskoro i o tome.
Solidarnost ne poznaje granice. Tu smo da se pomažemo, ma koliko daleko ili blizu bili. Dobro se dobrim uvek vraća.
Prijatan dan.
Ko je i šta zgrešio i čime naljutio zemlju, ne mogu a da se ne zapitam. Od 20-og maja, kada nas je usred noći probodio prvi potres, od 5.9, zemlja ne miruje, konstantno podrhtava i seje seme straha i panike. Poslednji jači potres dogogodio se sinoć, dvadeset minuta posle devet, od 5.1. Srećom, žrtava nema ali šteta je velika. Da nesreća nikad ne dolazi sama svedoči i činjenica da od sinoć bez prestanka pada kiša, što dodatno pogoršava situaciju na području pogođenom zemljotresom.
To su oni životni momenti koji ne mogu da vas ostave ravnodušnima, kada se osećate nemoćnima i vezanih ruku, ali ne i očiju, prisustvujete nečemu protiv čega ne možete da se izborite. Neprijatelj je tu negde ali je nevidljiv, pojavi se niotkuda i kada ga najmanje očekujete. Protiv prirode se ne može. Istina. Ali bar možemo učiniti nešto da pomognemo onima kojima je neprijatelj oduzeo dom i miran san, podarivši im noćne more i strah koji se uvukao pod kožu i ne napušta svoje sigurno sklonište.
Nakon drugog jačeg potresa 29-og maja, od 5.8, javila mi se iz Novog Sada Vladica Rakić, profesorka iz gimnazije sa kojom sam u kontaktu zahvaljujući socijalnoj mreži Facebook. Iako daleko, pogođena onim što se događa, poželela je da pomogne na neki način ljudima u zonama koje su najviše oštećene u zemljotresu a koji ne prestaje da hara severom Italije. Kako njen sin uči italijanski jezik, došla je na ideju, koja mi se moram priznati odmah dopala, da škola tokom leta pozove i ugosti grupu italijanskih đaka i njihovih nastavnika. Gest me je zaista oduševio i bez razmišljanja sam pristala da joj pomognem da svoju zamisao sprovede u delo.
Sve to, ipak, ma koliko lepo zvučalo i nosilo pozitivnu poruku, nije lako organizovati. Ne kažem da je nemoguće, naprotiv, ali da sam svesna, jesam, da neće biti baš lak posao. Nije to samo uputiti poziv i stvar je rešena. Birokratija, iako je potrebna, često zna da zakomplikuje i najjednostavnije stvari. Bitno je da se nešto pokreće, ali rano je za neke konkretne vesti. Uskoro i o tome.
Solidarnost ne poznaje granice. Tu smo da se pomažemo, ma koliko daleko ili blizu bili. Dobro se dobrim uvek vraća.
Prijatan dan.
Nessun commento:
Posta un commento