Dragi dnevniče,
Čitav dan je bio u znaku Beograda i nekih lepih uspomena pa je red da ga tako i završim, jednim lepim tekstom pisanim pre dve godine. Jedne jesenje noći pre odlaska iz Beograda.
„Polako sat otkucava jedan po ponoći.... Taksista koji je vozio mene, Ivanu i Dušana nazad kući je umislio da smo neke poznate ličnosti i zamalo da nas doveze do hotela "In", ali srećom pa sam primetila, skoro na vreme.. Skoro.. Volim noćnu vožnju po Beogradu koja me kao i uvek podseća na neke moje ranije posete srpskoj prestonici i neke meni drage ljude koji su učinili čudo i zbog kojih danas, godinama posle, prosto volim Beograd koji za par sati moram da napustim.. Srećom, pa stižemo u Bilećku, u kojoj se nalazi hotel "N" u kojem je smeštena grupa studenata ASSEI-a 2009, i koja me samo par ulica deli od mog nesuđenog fakulteta na kojem sam već dve nedelje bila rado viđen gost, od "Patuljka" i noblica šejka koji će mi nedostajati, znam, kao i mnoge druge sitnice, najmanje gluposti koje su bile svakodnevica a od sutra će već biti prošlost. Ivana, onako pripita jedva čeka da se spusti na krevet ,Bojana koja se pozdr‚avlja sa mnom tamo u holu , Gorana, Marko i Maja je ispraćaju, bice ovo jedna duga noć, poslednja noć u Beogradu, na ovom neudobnom hotelskom krevetu na koji sam se tek navikla, baš sad kada treba da idem. Proveli smo jedno lepo veče, veče kojeg ću se rado sećati uvek, veče puno emocija, osmeha na licima, puno pesama koje u pojedinim momentima gađaju pravo u dušu, dušu koja bi da se rasplače a ne sme jer joj ne dam, jer zna koliko mrzim suze, koliko mrzim rastanke. Srećna sam a u isto vreme tužna jer znam da ću sutra već biti daleko, kilometrima, mislima od svega toga, od svih ovih ljudi koji su mi za kratko vreme postali dragi i koje znam da nikada neću zaboraviti. Srećna iako je u srcu haos, baš kao ovaj haos koji me okružuje iako uporno odbijam taj čin pakovanja jer sam svesna da će onog momenta kada zatvorim kofer zaista biti kraj. Ivana je zaspala a ja znam da neću imati sna, da ću slagati slagalicu Beograda u glavi, svih onih momenata za ove dve nedelje koji su me činili srećnom i koji će nastaviti da me čine srećnom i onda kada kada se budem vratila u onu daleku zemlju, onu stranu zemlju koja je već skoro deceniju moj dom, čiji jezik savršeno govorim ali sa kojim ne umem da iskažem svoje emocije, ove emocije koje su me naterale da sednem i da pišem, da kao i uvek delim svoje misli sa meni dragim ljudima.
Postajem sentimentalna u ovim kasnim satima, svesna sam toga, ali znam da to nije ništa strašno, ništa loše iako pomalo boli, kao što će boleti momenat kada jedni drugima budemo rekli zbogom, do tamo nekog ponovnog susreta, fiktivnog ili stvarnog, negde na brdovitom Balkanu, tamo negde..bilo gde..... a do tada, mogu samo da vam kažem da, da ste bili divni, da ste bili moja porodica, moja evropska porodica tokom ove dve nedelje, da ste bili dobri domaćini koju sam nam pokazali ovaj grad na najbolji mogući način, koji su nas vodili kroz grad, delili sa nama onu popodnevnu kafu, sendviče koji će mi malkice,ali samo malkice faliti, jednom rečju, bili ste sjajni... Bilo je nekih zamerki, ali te negativne stvari ne želim da pamtim. Želim da pamtim ljude koji su večeras sa mnom pevali "A sad Adio", koji su znali da me saslušaju iako ponekad previše pričam, koji su bili prosto-jednostavno prijatelji, iako je prijatelj možda teška reč i iako je dug put od poznanika do pravog prijatelja. Jedno veliko hvala, ali HVALA ne samo domaćima, studentima i coordinatorima, da vas ne spominjem poimence prepoznaćete se, HVALA i strancima, ljudima iz bivše Jugoslavije, HVALA na svemu. Srešćemo se jednog dana, ne znam kada ni gde, ali sve je moguće. Želim vam svima sve najbolje u životu. Puno sreće, uspeha, i ljubavi koja pokreće ovaj svet koji nas okružuje. Svako dobro dragi moji ASSEIvci!
Vaša Emina
p.s. Bilo bi politički korektno da pomenem i ostale strance,ali ne znaju srpski, a na engleskom, trenutno nisam u stanju da pišem...
Subota, 26.09.2009, Beograd, SRBIJA“
Laku noć, ma gde god bili, dragi moji ASSEIvci.
Nessun commento:
Posta un commento