Dragi dnevniče,
Decembar je u punom jeku. U vazduhu se već oseća miris snega
koji je se beli sa vrha Dolomita koji se vide u daljini. Zagazila sam još
dublje u treću deceniju života. Sredina meseca, kalendar uporno podseća da je
ostalo veoma malo do kraja godine koja je, sve u svemu, bila veoma pozitivna.
Decembar je, mesec sreće koju čine male stvari.
Božićna jelka na trgu Fiera |
Prošlog vikenda prošetali smo se, porodično, do centra grada
u kojem se, kao i svake godine, nalazi božićni pijac. Na trgu okićena jelka,
deda – Mraz, gužva. Haos. Sve ono što ja baš volim ali ne i mama koja je dobila
nervni slom pored mene koja sam skakutala od tezge do tezge sa aparatom u
rukama izigravajući fotoreportera. Ali to su baš one sitnice, male i
jednostavne stvari u kojima pronalazim sreću. U mirisima hrane, osmesima
dečurlije koja kupuju ukrase za jelku i raduju se kako to samo ona umeju. Zar
ima ičeg lepšeg od toga, od dečijeg osmeha?
Ukrasi sa božićne pijace u Trentu |
Postoji mnogo načina da usrećite decu. Ne da ih kupite
skupocenim stvarima, ne. Da ih usrećite stvarima koje su njima najpotrebnije. Osmeh
na dar je humanitarni fond osnovan u februaru 2009. godine od strane studenata Pravnog
fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji svake godine od 2006. organizuje
tradicionalne novogodišnje akcije čiji ciljevi su pomoć ugroženim grupama
(siromašnoj, bolesnoj i deci sa invaliditetom). Nisam u Srbiji, na moju
veliku žalost, ali da jesam pridružila bih se akciji u kojoj učestvuju i kolege iz Wannabe Magazina. Volim da pravim
poklone za drage ljude, i ništa me ne čini srećnijom kao osmeh na njihovim
licma, a ko se više raduje poklonima od dece? Niko. Napravite razliku, i
podarite osmeh onima kojima je najpotrebniji. Vama to znači malo a njima,
verujte, mnogo.
Laku noć
svete.
Nessun commento:
Posta un commento