giovedì 29 dicembre 2011

Odakle si sele

Dragi dnevniče,

Danas je u jedan sivi i hladni dan decembra ušetao u osmeh. U poslednje vreme ne dešava se često pa na te, tako retke momente, gledam kao na neki neočekivani dar. Uz to ako je još i praznični, tim bolje.

Dok sam šetkala po netu, u pauzi između podnevnih članaka za "Che donna", naletela sam na simpatični video koji me je nasmejao, onako od srca. Da su stranci prilično neobavešteni kada je Srbija u pitanju, nije za mene zapravo ništa novo. Naravno, čast izuzecima. Bez obzira na činjenicu da me je video nasmejao, malo mi je poražavajuće kada čujete da tamo neko, u zemlji čiju si geografiju dobro pretresao i na fakultetu i u srednjoj i osnovnoj školi, o istorijskim činjenicama da ne govorim, zna zapravo malo ili ništa o zemlji iz koje dolaziš. O.K, sada će neko reći "šta te to čudi..to su Ameri". Bili Ameri ili ne, a nisu jedini, toliko su 'neobavešteni' da ja nemam reči.

Pre par godina živela sam u Mađarskoj. Igrom slučaja zadesila sam se tamo na jednogodišnjoj razmeni studenata, o kojoj ću reći par reči neki drugi put. Jedne večeri sa društvom otišli smo do lokalne diskoteke. Đuskajući tako, prišao mi je jedan tip i započeo razgovor. Muzika je bila glasna, nisam baš hvatala sve njegove jezičke signale ali sam u par minuta, koliko je trajao monolog, saznala njegovo ime, poreklo i što-šta nebitno za ovu priču. Kada je konačno došao red na mene, da odrecitujem svoj present yourself monolog, došlo je, ne mojom krivicom, do diplomatskog incidenta. 

Imam veoma ružnu naviku da se lažno predstavljam. Ne ono da sad dajem lažni identitet, krijem godine kao zmija noge, ali lokaciju, radi olakšanja sagovorniku a ne sebi, često menjam. Nekako, mrzi me da ljudima crtam mape i sad objašnjavam gde se Kraljevo, grad u kom sam rođena i na koji se ponosim, nalazi. Linija manjeg otpora uvek se prelomi negde kod Beograda, pa tako bi u ovom slučaju.

- Where are you come from - pitao je dancing king te večeru, cupkajući u mestu kao da mu gori pod nogama. Odakle si sele, prevedeno na naški.

- I'm originally from Belgrade but I l've been living in Italy for the last eight years - započeh svoj monolog malom ali opravdanom lažju, kad mi je 'komšija' Mađar, sav happy kao da je otkrio toplu vodu, postavio pitanje koje nisam očekivala.

- Oh, I see. So, you're Sibirian, right?

Ako išta jako mrzim to je kada mi kažu da sam iz Sibira. Okrenula sam se i otišla, ostavivši profesora geografije u rebusu.

Jednom prilikom, tada ja još nisam bila u Italiji, ali pričala mi je mama, dok je čekala autobus prišla joj je starija gospođa i, verovatno iz dosade, započela razgovor sa njom. Priča se donekle ponovila, osim što je Beograd starica preselila u Švajcarsku. Mama je bila malo bezobrazna, pa joj je odgovorila da se Beograd nalazi u Africi. Ali starica joj nije poverovala, i to ne zato što Beograd nikako ne može biti u Africi, već prosto što je bila bela a ne 'crna'. Nažalost, ignorancija je koren čovečanstva koji se ne čupa tako lako.

Vratimo  se, ipak, početku ove priče i smehu. Video 'ljutog Srbina' pogledajte pod obavezno. Možda će i vama ulepšati ostatak dana.



Do skorog čitanja.  

Nessun commento:

Posta un commento

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...