Reč - dve o Evropesmi

Dragi dnevniče,

Kako sam preko noći postala hejter? Ne znam, možda to čak i nije adekvatna reč, iako će mi mnogi nalepiti tu etiketu nakon ovog teksta. Sinoć nam je RTS plasirao pesmu koja će nas ove godine predstavljati na međunarodnoj muzičkoj manifestaciji, „Eurovision song contest“, koja se održava u Azerbeijdžanu. Ljudi koji me poznaju čitav život, a i oni koji hodaju mojim životnim stazama nešto kraće, znaju koliko volim ovaj festival, iako već godinama, bar po mom skromnom mišljenju, nema sjaj koji je nekad imao.

Odrasla sam obožavajući „Pesmu Evrovizije“, koja je obeležila moje detinjstvo. Sećam se kako sam, krišom, i to vrlo često, pratila izbor, sklupčana iza vrata u pidžami, strogo vodeći računa da me tata i mama ne uhvate „na delu“. Ponekad, ipak, dopuštali bi mi da odgledam prenos do kraja i navijam za naše. Pamtim kako sam bila luda za Danijelom i „Džuli“, toliko da sam kasnije svog psa nazvala po tada dragoj mi pesmi; kako sam skakutala uz Fosile i „Ja sam za ples“ , vrteći se u krug u omiljenoj haljini. Onda smo imali kvalitetne pevače, koji su se birali na domaćem izboru. I sada imamo dosta dobrih pevača, talentovanih, ali iz nekog razloga uporno se forsiraju „zvezde“, a od biranja pesme ostalo je samo sećanje jer nam se pesme danas jednostavno plasiraju, pa kome se svidi svidi, kome ne, nije važno.

Kao što rekoh, sinoć je državna televizija Srbije širokim narodnim masama kako u domovini tako i u dijaspori predstavila dugo najavljivanu, u velikom stilu, pesmu veterana „Evrovizije“ Željka Joksimovića. Da se ne lažemo, nemam ništa protiv njega lično. Privatno čak i slušam njegove pesme, onih par koje su na mene ostavile utisak, i još uvek čuvam jedan cd koji je jednog dana iz Beograda stigao na moju tadašnju adresu u Italiji, sa pesmom koja me je te godine, kada smo bili u Srbiji, oborila s nogu. Jedna prelepa balada, a zna se koliko ih volim pogotovo kada se pronađem u njima, „Zaboravljaš“.  Kako smo imali goste, nisam gledala Evropesmu, ali sam kasnije, na youtube-u, imala priliku da čujem Joksimovićevo remek delo, „Nije ljubav stvar“. Na prvo slušanje, pesma mi uopšte „nije legla“.

Nisam od onih koji hejtuju, izigravaju mrgude i slično. Nisam taj tip. Uvek gledam na život, i na sve što me okružuje, sa vedrije strane. „Nije ljubav stvar“ mi se uopšte nije dopala, iz više razloga. Prvi, totalno je bezlična, tipična pesma à la Željko Joksimović, koja u sebi nema ništa novo. Kakva je najava bila, očikivala sam mnogo, mnogo više od samog autora. Drugo, toliko je jasno kao dan da je melodija mix par poznatih pesama. Ko sinoć u uvodu nije prepoznao „Paradise“ od Coldplaya? A tu su se provukli malo i Shrek, i grupa Piloti. Željko je, naš balkanski Arsen Lupen, malo lopovisao, ali, moramo mu priznati, sa stilom. Što se teksta pesme tiče, previše je sladunjav, pomalo patetičan, svakako emotivan. Ne osporavam, ali nije mi to to. Znam da se Željko nazionale iz petnih žila trudi da konačno pobedi, ko zna, možda mu to i pođe za rukom. Ali zašto samo forsiramo njega? Srbija ima i drugih kvalitetnih pevača i kompozitora ali im se iz nekog razloga ne pruža šansa. Zašto Joksimović mora da ima monopol nad Evrovizijom?

Volim Eurosong. Veliki sam fan bila i ostala, i to se neće promeniti. I uvek navijam za nas, bez obzira na sve. Kada sam progutala cipelu, preživeću i brodolom.

A, kakve su vaše impresije?