Pričajmo o ljubavi uz čašu vina

Dragi dnevniče,

Čitav dan posvetili smo emocijama, kako je i dolikovalo s obzirom na praznik koji nam je krasio kalendar. Osim dana ljubavi, danas su mnogi proslavili i svoju slavu, Sv. Trifuna, a sveti Trifun, opšte je poznato, slava je vinogradara. Iako sv. Trifun nije imao nikakve veze sa zaljubljenima, ipak, vino i ljubav se odlično slažu, priznaćete. Par reči o ovom svecu koji je, za razliku od sv. Valentina zaista i postojao.

Za ovog sveca kaže se da je živeo u trećem veku posle Hrista i da je bio veoma siromašni mladić. Čuvao je guske bogatih i kako kaže predanje „još od detinjstva na njemu je bila velika blagodet Božja, te je mogao isceljivati bolesti i na ljudima i na stoci, i izgoniti zle duhove". Za ove njegove sposobnosti saznao je i tadašnji rimski imperator Gordijan čija je kćerka Gordijana toliko duševno poremetila, da joj niko od najboljih lekara nije mogao pomoći. U takvom stanju, kaže hrišćanska legenda, jednom je iz nje progovorio zli duh koji ju je bio poseo i niko ga iz nje nije mogao izagnati, osim Trifuna. Nije, međutim, rekao o kom se Trifunu radi pa je car redom dovodio mnoge tog imena sve dok u maloazijskoj Frigiji ne pronađoše „original“, skromnog guščara Trifuna. Doveden u Rim, on je uspešno izlečio devojku i car ga je, naravno, bogato nagradio, ali je ovaj, u povratku kući, usput sve dragocene darove razdelio sirotinji. U selu je nastavio da živi kao i ranije, čuvajući guske, ali i u sve zdušnijim molitvama i sve većoj pobožnosti. Znajući za njega i Božju milost kojom je zračio, novi car Dakije, veliki protivnik hrišćanstva, naredio je da ga bace u tamnicu i na najveće muke. Ali, Trifunovu veru ništa nije pokolebalo pa je posečen mačem. I pred smrt, „Trifun se pomoli Bogu i predade dušu svoju Tvorcu svome, 250-e godine“ , napisao je Sveti vladika Nikolaj. Prema drugoj verziji crkvenih predanja, Svetog Trifuna je proganjao i mučio jedan carski namesnik, koji je naredio da ga konji bosog vuku preko trnja i kamenja, a Bog ga je uzeo pre samog čina pogubljenja.

Postoje i razna verovanja vezana za ovaj pravoslavni praznik. Po narodnom predanju na ovaj dan sv. Trifun pobada ugarak u zemlju i tada počinje sneg da se topi. Ako se dogodi da padne kiša to je siguran znak da će te godine roditi šljiva. Red je i da se, na ovaj dan, poreže bar jedan čokot vinove loze u sopstvenom vinogradu. Što bi rekao naš narod, valja se.

Bio sv.Valentin ili sv. Trifun, najmanje je važno. Da nismo preuzeli sa zapada Dan zaljubljenih, 14-i februar bi slavili samo vinogradari i vinari ovako zadovoljni su i muški ljubitelji dobre kapljice i ženski poklonici romantike. I u to ime nazdravimo večeras ljubavi uz čašu vina i pesmu.

Svako dobro dobri narode. Volite se jer ljubav pokreće svet.