Šta žene žele?

Dragi dnevniče,

Suncem okupano popodne probudilo je u meni neke stare i pomalo zaboravljene osećaje. Misli nisu mogle a da me ne vrate u jedan austro-ugarski kafe, u vreme zalaska sunca. Svojim prodornim muškim glasom postavio mi je sasvim jednostavno pitanje.

-           -  Madam, šta želite? - Reče sa osmehom koji nije skrivao njegove pravilne, snežno - belo zube dok su nam se pogledi stapali. 

-          -  Vi, šta biste mi ponudili? - Upitah sa neskrivenom radoznalošću deteta koje je upravo otkrilo svoju novu igračku. Novo mesto koje je odisalo toplotom i skladnošću a koje kao da je samo čekalo na mene.

-          -  Ako bih Vam predložio Saher, Vi biste mi rekli ne, previše obično, očekivano. Svi turisti to govore i naravno, vaša opaska bi bila na mestu.  Ja vam predlažem bečku tortu. Slaže se savršeno sa vašim kestenjastim očima.

Ne znam da li sam u tom momentu želela baš tortu à la Beč ili nešto drugo. Jednostavno prepustila sam se njegovom istančanom ukusu koji je možda, a a možda i ne, grešio. 

Šta žene zapravo žele a da se ne radi o skupocenom nakitu, firmiranoj garderobi, bogatom mužu, vereniku, dečku ili slično? Žele li Saher i Bečku tortu? Bila sam u dilemi ali sam, praćena njegovim magnetnim pogledom, samo polako klimnula glavom. 

-          -  Može. Donesite mi parče bečke torte i šolju čaja, da se malo ugrejem. - Rekoh trljajući ruke o ivice rukava džempera pokušavajući uzaludno da ih zagrejem.  

     Zimsko predvečerje šaralo je nebo svojim mastilom u jednom austro - ugarskom gradiću. U pozadini stari pijanista svirao je mesečevu sonatu bacajući s vremena na vreme pogled na sto u uglu za kojim je sedela jedna žena i skicirala nešto, nekog, u blok - notesu.

-         -  Vaša torta, madam – Reče konobar spuštajući tanjirić na sto. Miris čokolade i lešnika golicao mi je nozdrve – A tu je i čaj, baš kako ste Vi to želeli.

     

Bečka torta. Ne možete da je ne volite.

     

Udaljio se laganim ali sigurnim korakom i uputio ka susednim stolom.

- Madam, šta želite? 

Scena se ponavljala samo je protagonista imala dugačiji sjaj u očima boje pečenog kestena. Naravno, uz neizbežni kompliment. 

Šta žene žele? Svašta nešto a među tome svašta nađe se i neka bečka torta i porcelanska šolja iz doba Marije - Tereze puna toplog napitka. Po vašoj želji. 

-          - Toplu čokoladu. Hvala. 

Uz naklon pravog, istreniranog austro-ugarskog sluge, nasmejani konobar udalji se od elegantne gospođe. Pijanista je promenio melodiju. U pozadini dominirao je dobri, stari Šopen.

Šta žene žele? Ne znam. Mogu da ti kažem ono što ja trenutno želim. Da osetim miris bečke torte u starom austro-ugarskom kafeu i čujem ono toplo, poznato: Madam, šta želite?