Dragi dnevniče,
Letnji, vreli dan, i konačno mala pauza. Previše sam radila ovih zadnjih nedelja i red je da malo predahnem. Ne žalim se, naprotiv. Volim svoj posao i neizmerno uživam u njemu u svakom momentu.
Zadnje nedelje dobile su boju Italije.. ništa čudno, rećićete, živiš tamo.. naravno, ima i toga, ali jun je dobio potpuno novi sjaj. Naime, ljubav prema pisanju, a i prema novinarstvu koje je sasvim slučajno postalo moja profesija, dovela me je na stranice italo-američkog magazina, "The Italian Heritage Magazine". Pre par meseci, Davor, kolega sa kojim sam radila u Wannabe Magazinu, predložio mi je da se registrujem na američki Odesk, idealan za freelance poslove. Napravila sam profil, ali se nisam puno, da ne kažem uopšte, bavila istraživanjem, niti prijavljivala za kakve poslove.
Da dobre vesti dolaze kada im se najmanje nadaš nije samo obična fraza uverila sam se krajem maja, kada sam dobila mail iz Amerike, u kojem me je osnivač i urednica pometog magazina, Manuela, pozivala na intervju. Njene reči da sam idealna za izdavački projekat koji je pokrenula bile su pravo iznenađenje za mene, ali i prava injekcija samopouzdanje koje mi često, priznajem, fali. Tražila je na uvid moje radove i poslala sam joj odmah, tog istog dana, par svojih članaka iz prethodnog italijanskog magazina za koji sam radila, ali i uputila je na blog. Posle par dana stigla je potvrda i instrukcije za prve članke.
Do sad sam ih napisala pet, dva su objavljena, i za svaki sam dobila pozitivne kritike. Za članak na kom trenutno radim dala mi je odrešene ruke, rekavši da ima totalno poverenje u mene, što mi zaista puno znači. Dokaz da dobro radim svoj posao što je zaista bitno, i vrednije od bilo koje svote novca. Ne kažem da u životu zarada nije bitna, naprotiv, ali postoje stvari koje idu i iznad toga, kao što je poverenje i satisfakcija kada stignu zaslužene pohvale posle napornog rada. Ako želite da nas čitate, na engleskom i na italijanskom, posetite našu stranicu.
Kada smo kod poverenja, moram da iskoristim priliku i zahvalim se svom beogradskom uredniku, Marku, za pruženu priliku da radim intervju sa jednom mladom, iznad svega talentovanom umetnicom, Karlom Hajman a.k.a Stereochemistry. Iako mi je to bio drugi intervju u realtivno kratkoj karijeri, jako sam se zabavila, uživala, a tome je svakako najviše doprinela Karla koja me je oduševila svojom spontanošću i načinom razmišljanja. Intervju možete pročitati ovde. A u pripremi je i nešto novo, imam odrešene ruke, reče dragi mi urednik, ponajviše zato što navijam za Zvezdu. Šalu na stranu, lepo je kada ljudi imaju poverenja u tebe i to me čini ne samo srećnom - naprotiv, daje mi potvrdu da sve ovo što radim, isključivo iz ljubavi, ima smisla.
Prijatno veče, ma gde bili, šta radili... uvek ste dobrodošli.
Letnji, vreli dan, i konačno mala pauza. Previše sam radila ovih zadnjih nedelja i red je da malo predahnem. Ne žalim se, naprotiv. Volim svoj posao i neizmerno uživam u njemu u svakom momentu.
Zadnje nedelje dobile su boju Italije.. ništa čudno, rećićete, živiš tamo.. naravno, ima i toga, ali jun je dobio potpuno novi sjaj. Naime, ljubav prema pisanju, a i prema novinarstvu koje je sasvim slučajno postalo moja profesija, dovela me je na stranice italo-američkog magazina, "The Italian Heritage Magazine". Pre par meseci, Davor, kolega sa kojim sam radila u Wannabe Magazinu, predložio mi je da se registrujem na američki Odesk, idealan za freelance poslove. Napravila sam profil, ali se nisam puno, da ne kažem uopšte, bavila istraživanjem, niti prijavljivala za kakve poslove.
Da dobre vesti dolaze kada im se najmanje nadaš nije samo obična fraza uverila sam se krajem maja, kada sam dobila mail iz Amerike, u kojem me je osnivač i urednica pometog magazina, Manuela, pozivala na intervju. Njene reči da sam idealna za izdavački projekat koji je pokrenula bile su pravo iznenađenje za mene, ali i prava injekcija samopouzdanje koje mi često, priznajem, fali. Tražila je na uvid moje radove i poslala sam joj odmah, tog istog dana, par svojih članaka iz prethodnog italijanskog magazina za koji sam radila, ali i uputila je na blog. Posle par dana stigla je potvrda i instrukcije za prve članke.
Do sad sam ih napisala pet, dva su objavljena, i za svaki sam dobila pozitivne kritike. Za članak na kom trenutno radim dala mi je odrešene ruke, rekavši da ima totalno poverenje u mene, što mi zaista puno znači. Dokaz da dobro radim svoj posao što je zaista bitno, i vrednije od bilo koje svote novca. Ne kažem da u životu zarada nije bitna, naprotiv, ali postoje stvari koje idu i iznad toga, kao što je poverenje i satisfakcija kada stignu zaslužene pohvale posle napornog rada. Ako želite da nas čitate, na engleskom i na italijanskom, posetite našu stranicu.
Kada smo kod poverenja, moram da iskoristim priliku i zahvalim se svom beogradskom uredniku, Marku, za pruženu priliku da radim intervju sa jednom mladom, iznad svega talentovanom umetnicom, Karlom Hajman a.k.a Stereochemistry. Iako mi je to bio drugi intervju u realtivno kratkoj karijeri, jako sam se zabavila, uživala, a tome je svakako najviše doprinela Karla koja me je oduševila svojom spontanošću i načinom razmišljanja. Intervju možete pročitati ovde. A u pripremi je i nešto novo, imam odrešene ruke, reče dragi mi urednik, ponajviše zato što navijam za Zvezdu. Šalu na stranu, lepo je kada ljudi imaju poverenja u tebe i to me čini ne samo srećnom - naprotiv, daje mi potvrdu da sve ovo što radim, isključivo iz ljubavi, ima smisla.
Prijatno veče, ma gde bili, šta radili... uvek ste dobrodošli.
