martedì 26 giugno 2012

Volim svoj posao!

Dragi dnevniče,

Letnji, vreli dan, i konačno mala pauza. Previše sam radila ovih zadnjih nedelja i red je da malo predahnem. Ne žalim se, naprotiv. Volim svoj posao i neizmerno uživam u njemu u svakom momentu.

Zadnje nedelje dobile su boju Italije.. ništa čudno, rećićete, živiš tamo.. naravno, ima i toga, ali jun je dobio potpuno novi sjaj. Naime, ljubav prema pisanju, a i prema novinarstvu koje je sasvim slučajno postalo moja profesija, dovela me je na stranice italo-američkog magazina, "The Italian Heritage Magazine".  Pre par meseci, Davor, kolega sa kojim sam radila u Wannabe Magazinu, predložio mi je da se registrujem na američki Odesk, idealan za freelance poslove. Napravila sam profil, ali se nisam puno, da ne kažem uopšte, bavila istraživanjem, niti prijavljivala za kakve poslove.

Da dobre vesti dolaze kada im se najmanje nadaš nije samo obična fraza uverila sam se krajem maja, kada sam dobila mail iz Amerike, u kojem me je osnivač i urednica pometog magazina, Manuela, pozivala na intervju. Njene reči da sam idealna za izdavački projekat koji je pokrenula bile su pravo iznenađenje za mene, ali i prava injekcija samopouzdanje koje mi često, priznajem, fali. Tražila je na uvid moje radove i poslala sam joj odmah, tog istog dana, par svojih članaka iz prethodnog italijanskog magazina za koji sam radila,  ali i uputila je na blog. Posle par dana stigla je potvrda i instrukcije za prve članke.

Do sad sam ih napisala pet, dva su objavljena, i za svaki sam dobila pozitivne kritike. Za članak na kom trenutno radim dala mi je odrešene ruke, rekavši da ima totalno poverenje u mene, što mi zaista puno znači. Dokaz da dobro radim svoj posao što je zaista bitno, i vrednije od bilo koje svote novca. Ne kažem da u životu zarada nije bitna, naprotiv, ali postoje stvari koje idu i iznad toga, kao što je poverenje i satisfakcija kada stignu zaslužene pohvale posle napornog rada. Ako želite da nas čitate, na engleskom i na italijanskom, posetite našu stranicu.

Kada smo kod poverenja, moram da iskoristim priliku i zahvalim se svom beogradskom uredniku, Marku, za pruženu priliku da radim intervju sa jednom mladom, iznad svega talentovanom umetnicom, Karlom Hajman a.k.a Stereochemistry. Iako mi  je to bio drugi intervju u realtivno kratkoj karijeri, jako sam se zabavila, uživala, a tome je svakako najviše doprinela Karla koja me je oduševila svojom spontanošću i načinom razmišljanja. Intervju možete pročitati ovde. A u pripremi je i nešto novo, imam odrešene ruke, reče dragi mi urednik, ponajviše zato što navijam za Zvezdu. Šalu na stranu, lepo je kada ljudi imaju poverenja u tebe i to me čini ne samo srećnom - naprotiv, daje mi potvrdu da sve ovo što radim, isključivo iz ljubavi, ima smisla.

Prijatno veče, ma gde bili, šta radili... uvek ste dobrodošli. 

domenica 24 giugno 2012

Poetična nedelja: Godišnjica

Dragi dnevniče,

Posle ciklusa gostovanja meni dragih kolega, poetskih duša koje su svojim rečima ulepšale prethodne nedelje, od danas  su tu , na stranicama ovog virtualnog dnevnika, ponovo moji stihovi koji će, nadam se,  osvežiti ove vrele letnje dane.

Pre nego što vam predstavim današnju pesmu, želim da se od srca zahvalim damama,  Marti, Jeleni, i Sonji, i  dragom Stevici, što su bili gosti mog literarnog salona i što su sa mnom, i sa vama podelili svoje stihove. Bilo mi je neizmerno zadovoljstvo da ih upoznam sa vama, a još veće da se utopim u more emocija koje su njihove reči probudile u meni. Hvala vam od srca.

Za danas sam odabrala svoju staru pesmu "Godišnjica". Uživajte!





Godišnjica

Noć polako dolazi,  noć  i scena našeg prvog susreta mislima mi prolazi
Noć, na nebu zvezda roj, pogrešan smo, znam,  bili mi ljubavi spoj
Noć, a ja opet nemam sna, i ova će noć mili, još jedna od neželjenog kraja, biti besana
Noć, ti i dalje u mom srcu prisutan, nikad i nisi  niti ćeš biti odsutan.

Jutro, sunce se polako rađa u sećanju mi i dalje poslednja, oprosti ako možeš, svađa
Jutro, sa radija dopiru naše pesme zvuci, suze polako padaju, sa usana čuju se krici
Jutro, miris kafe da na dobri, stari način započnem dan, da ne mislim na nas i oteram san
Jutro,  grad se polako budi i noćne svetiljke gasi, ja brišem suze i sedim sama na terasi.

Dan, i danas me svaki kutak, ulice grada sećaju na tebe, na momente sreće, na nas
Dan, znam nema mi pomoći, i posle kraja ja i dalje u hiljadu sličnih čujem tvoj glas
Dan, još jedan dan bez tebe, bez onog tako poznatog osmeha i reči ludo moja mala
Dan, da će biti ovako teško, da će tišina kao  nož seći moju dušu, ja to nisam znala.

Veče, još jedno veče koje provodim u tišini našeg stana, još uvek ranjena, još uvek sama
Veče,  molim se anđelima da te čuvaju, da ti pruže utehu i dom i da nestane ova tama
Veče, sa police me posmatra slika naša koja svedoči o ljubavi koja nema kraja, o nama
Veče, isto ono koje je pre godinu dana zapečatilo sudbinu našu, u to ime ljubavi sad dižem čašu.

Noć,  vreme je da nastavim da živim, znam da bi i ti to želeo da si živ
Noć, vreme je da prestanem da tugujem, da proklinjem jer niko nije kriv
Noć, u hiljadu zvezda ja i sada vidim onu našu, u obliku srca koje i dalje kuca za tebe
Noć,   ja nikada neću prestati da verujem u to, srešćemo se  ljubavi ponovo tamo negde.


venerdì 22 giugno 2012

Koliko košta život na Balkanu?

Dragi dnevniče,

Postoje momenti kada prosto ne mogu da se susdržim, kada ne umem da ćutim, već jednostavno moram da kažem ono što mi leži na srcu. Besna sam, da besna. Besna kao ris, da budem precizna. Ne mogu a da se ne zapitam u kakvom  to svetu živimo, gde ljudski život ne vredi ništa, a o deci, mladima na kojima svet ostaje, koja se bore sa teškim bolestima, da ne govorim.

Pre mesec dana na srpskom portalu Trojka.rs objavljen je tekst o maloj Ljubici Adamić koja ima samo 15 meseci i kojoj su lekari jedva spasili život nakon što je dobila infrakt.  Devojčica  boluje od kardiomiopatije i trenutno se nalazi u Austriji, gde čeka transplataciju srca, ali operacija košta 120.000 evra, što je velika suma koju njena porodica ne može da priušti.

Sve nas je pogodila Ljubičina priča,  pogotovo reči njenog starijeg brata. Ovaj hrabri sedmogodišnjak, svestan da njegova porodica nije u stanju da plati hirušku intervenciju, želi da da svoje srce seki i spasi je od smrti,  prenosi Kurir. Tekst u celosti možete pročitati ovde . Svi  koji žele da pomognu Ljubici, mogu to učiniti uplatom novca na sledeći žiro račun: Šime Adamić 355 000 3200 104 78634, Vojvođanska banka. 


Ono što najviše pogađa u čitavoj ovoj priči je što oni koji bi trebalo da daju svoj najveći doprinos, država Srbija in primis, ne rade ništa. Sede skrštenih ruku naši dragi političari, troše državni novac za svoja privatna putovanja. Slučaj male Ljubice nije prvi ni poslednji ovakve vrste, ali odgovora države nikada nema. Zašto? Zar je ljudski život toliko nebitan, toliko jeftin?  Da je ne daj Bože dete nekog vrhovnika u ovakvoj situaciji pare bi se našle bez pogovora. I kako čovek da ne bude besan, kako? 


Ono što me najviše pogodilo što se neki domaći mediji, a ovom prilikom ne mislim ni na Trojku ni na Kurir, niti na Večernje novosti i RTS, nisu više založili za pomoć ovom malom anđelu. Kolega Stevica Rajčetić skrenuo je pažnju na ovaj slučaj "Blic"-u, našoj dnevnoj novini koja važi za uglednu, kojoj je bitnija vest o braku tamo nekog gej manekena, nemam ništa protiv gej populacije da se razumemo odmah,  ali su ga banovali. Valjda ne žele da im se sugeriše, šta li već. 


Podstaknuta njegovim primerom, Stevica se po ovom pitanju založio i na svom blogu, odlučila sam da se i sama pokrenem, čiji je rezultat ovaj post. Znam da moje reči neće pokrenuti mora i planine, eventualno će da probude svest kod nekih ljudi, ali bitno je da se priča, da se vest širi, pa makar i blogosferom. Pomozimo Ljubici da dobije novo srce i da ima normalan život. 


Izvor: Trojka.rs



Humanost iznad svega. Prijatan dan!

giovedì 21 giugno 2012

Happy birthday, mum!

Dear diary,

This Thursday is a very special day. On 21st June, somewhere in the '50's, was born a very special woman, called Vera - my mother. She is the most important woman of my life, an older friend who guided me the best way she knew. She was present in the worst moments, when I was not able to walk, since my birth until the age of 4, and in the best ones, for example when I graduated  at the university. If it wasn't for her, I would probably  not have been in Italy now. She always wanted best for me and I am more than grateful for have her around.

She is my past, my present and my future. My everything. Happy birthday, mum,  you deserve only the best.



Have a nice day, world!

domenica 17 giugno 2012

Poetična nedelja: Tajna

Dragi dnevniče,

Prošle su nedelje otkad sam započela rubriku o poeziji, na stranicama bloga, i nisam se pokajala zbog toga. Poslednja naša druženja bila su u znaku gostovanja meni dragih koleginica Sonje, Marte i Jelene. Da zatvori krug druženja, emocija koje su na mene ostavile utisak, ima čast kolega Svetozar Stevica Rajčetić.

Kao i prethodne poetične sagovornice, pesnika Stevicu poznajem iz vremena kada smo sarađivali u Wannabe Magazinu  a i redovni sam posetilac njegovog bloga "Između zvezda i blata". Ukrasiće nam ovaj letnji i sunčan dan svojim ljubavnim stihovima koji su me osvojili na prvo čitanje. Uživajte u njegovoj pesmi "Tajna".



Tajna

Ne znam kako,
al ona uvek zna kada mi treba,
kao da naša srca komuniciraju Morzeovom azbukom,
te nijednu aritmiju ne mogu od nje skriti,
čak i kada želim da joj prećutim reči obojene u sivu,
da glumim proleće il Sibirsku hladnoću,
ona oseti,
zna da u meni postoji neki kvar.
Ne, ja stvarno  ne znam,
ona sigurno ima neke moći,
ona je   vila,
ona je  veštica,
ona je beli oblak nade na olovnom nebu,
nežni čuvar svih mojih tajni,
i tajna o tajni…

Svetozar Stevica Rajčetić 

sabato 16 giugno 2012

Emocije

Dragi dnevniče,

Postoji u nama nešto duboko, neizrečivo, ali je tu. Onaj tren kada ti srce pokuca u ubrzanom ritmu, ruke krenu da se znoje, ostaneš bez teksta. Prođu ti telom neki nevidljivi žmarci pa ti dođe da vrisneš glasno, najglasnije, da mogu da te čuju i u najudaljenijem kutku planete.  Jednom rečju - emocije.

Ne govorim o ljubavi, iako to jeste ona čista emocija koja je u stanju da nas posedne od glave do pete i pomeri sve moguće granice koje postoje jednim dodirom.  Niti vam pričam o tuzi, kako je dobro poznajem! Moja stara prijateljica koja me poseti s vremena na vreme, zagrebe očno dno i pusti mi suze kada je uhvati bes.

Moja večerašnja emocija ima jedno kratko ali veoma lepo ime. Sreća, kao ono koju sam osetila kada sam ugledala objavljen svoj prvi članak u italijansko-američkom magazinu sa kojim sarađujem evo ima već par dana. Ono ispod teksta u engleskoj i italijanskoj verziji, o cipelicama moje mladosti - espadrilama, by Emina Ristovic, ispunilo je moje srce i dušu neopisivom srećom a i radošću. A o ponosu da ne govorim. Dovoljno da porastem za par centimentara, najmanje. Nema potrebe da vam kažem da idem na počinak sa širokim osmehom.





Laku noć, svete!  

martedì 12 giugno 2012

Rain, jazz & tornado

Dear diary,

It's one of those days that I would rather be somewhere else, at some tropical island - why not. I hate rain, or better hate it when lasts more than a day. I am so melancholic and if there is something I like during those days it is to abandon myself to music. Not to all kind of music - it's obvious - only jazz.

Even today I am listening to the perfect radio - JAZZRADIO.COM. There are various channels, you can pick the one, or more, that suits you best. At the moment I enjoy Contemporary vocals channel, but there are few I like most and I couldn't choose just one. Jazz is not just relaxing me but also inspires me.

Usually when I write I can't concentrate myself in silence, to be honest I prefer it in rare occasions, and instead I play music. Sometimes it's good old Richard Clayderman whose notes make me fly far, far away, but since I discovered the above mentioned radio,  my musical preference has slightly changed. Besides, jazz & rain matches perfectly. I was actually quite productive today - I wrote two articles. And now I am ready to work a bit on my new book.

Speaking about the rain, a lot of things happened in the last few weeks.. Earthquakes, never actually ended since 20th May, rain and now even we had a tornado, which hit Venice today. Fortunatelly there are no victims but there is a huge damage.

Tornado, Venice, Italy - 12.06.2012

         


It makes impression, isn't it?

Have a nice day, where ever you are.

domenica 10 giugno 2012

Poetična nedelja: Maketa života

Dragi dnevniče,

Današnja nedelja, kao i prethodne, posvećena je poeziji i ima malo drugačiju nijansu i ton zahvaljujući jednoj mladoj i talentovanoj dami iz mog kraja. Posle Sonje i Marte, na red je došla i ona, Kragujevčanka Jelena Pavlović, da svojim stihovima ulepša ne samo stranice bloga već i jedan, na prvi pogled običan, dan.

Za Jelenu sam prvi put čula zahvaljujući intervjuu koji je osvanuo na stranicama Wannabe magazina prošle godine a kako je u međuvremenu postala deo tima, kao koleginice novinarke i spisateljice, počele smo da komunicaramo. Shvatila sam da imamo mnogo toga zajedničkog ali i pronašla u njoj interesantnu sagovornicu. Jelena je autorka romana "Tajne robotovog mozga" i "Mladost pod oklopom",  kolumnista gore pomenutog magazina a možete je naći i na stranicama kragujevačkog portala Ritam grada. Zahvaljujem joj se od srca na gostovanju. Uživajte u pesmi koju je odabrala za ovu priliku a koja se zove "Maketa života".






Maketa života

Mrak pretrpan tišinom
previše želja žudi za ostvarenjem
pajalicom vremena borim se sa prašinom
Koja je u skladu sa magnovenjem.

Asocijacije ljubavi tako grubo zvuče
eutanazično ubijaju telo
i neprestano ga na lep način muče
ona je za Tantala jelo.

Krik koji vapi da se njegov eho čuje
kao da udara u morske stene
da sa njim nestane toksin što iznutra truje
i da se rasane oči snene.

Evolucija ljudske duše
dostiže svoju ekstazu
nestaju tradicionalne stege koje guše
pomućena svest ulazi u novu fazu.

Traganje ne prestaje
uprkos svemu
jer um ne sme za srcem da zaostaje
i mora da prevaziđe pozitivnu tremu.

Ambivalentni spojevi svega
dovode do rajskih vrata
telo se oslobađa polarnog snega
i život izranja iz blata.

Jelena Pavlović 

lunedì 4 giugno 2012

Kada solidarnost ne poznaje granice

Dragi dnevniče,

Ko je i šta zgrešio i čime naljutio zemlju, ne mogu a da se ne zapitam. Od 20-og maja, kada nas je usred noći probodio prvi potres, od 5.9, zemlja ne miruje, konstantno podrhtava i seje seme straha i panike. Poslednji jači potres dogogodio se sinoć,  dvadeset minuta posle devet, od 5.1. Srećom, žrtava nema ali šteta je velika.  Da nesreća nikad ne dolazi sama svedoči i činjenica da od sinoć bez prestanka pada kiša, što dodatno pogoršava situaciju na području pogođenom zemljotresom.

To su oni životni momenti koji ne mogu da vas ostave ravnodušnima, kada se osećate nemoćnima i vezanih ruku, ali ne i očiju, prisustvujete nečemu protiv čega ne možete da se izborite. Neprijatelj je tu negde ali je nevidljiv, pojavi se niotkuda i kada ga najmanje očekujete. Protiv prirode se ne može. Istina. Ali bar možemo učiniti nešto da pomognemo onima kojima je neprijatelj oduzeo dom i miran san, podarivši im noćne more i strah koji se uvukao pod kožu i ne napušta svoje sigurno sklonište.



Nakon drugog jačeg potresa 29-og maja, od 5.8, javila mi se iz Novog Sada Vladica Rakić, profesorka iz gimnazije sa kojom sam u kontaktu zahvaljujući socijalnoj mreži Facebook. Iako daleko, pogođena onim što se događa, poželela je da pomogne na neki način ljudima u zonama koje su najviše oštećene u zemljotresu a koji ne prestaje da hara severom Italije. Kako njen sin uči italijanski jezik, došla je na ideju, koja mi se moram priznati odmah dopala, da škola tokom leta pozove i ugosti  grupu italijanskih đaka i njihovih nastavnika. Gest me je zaista oduševio i bez razmišljanja sam pristala da joj pomognem da svoju zamisao sprovede u delo.

Sve to, ipak, ma koliko lepo zvučalo i nosilo pozitivnu poruku, nije lako organizovati. Ne kažem da je nemoguće, naprotiv, ali da sam svesna, jesam, da neće biti baš lak posao. Nije to samo uputiti poziv i stvar je rešena. Birokratija, iako je potrebna, često zna da zakomplikuje i najjednostavnije stvari. Bitno je da se nešto pokreće, ali rano je za neke konkretne vesti. Uskoro i o tome.

Solidarnost ne poznaje granice. Tu smo da se pomažemo, ma koliko daleko ili blizu bili. Dobro se dobrim uvek vraća.

Prijatan dan.



domenica 3 giugno 2012

Poetična nedelja: Ukrštena pesma

Dragi dnevniče,

Dobro jutro. Ovaj sasvim opušten dan, kao i prethodnih nedelja, posvećujem poeziji. Pisana reč je nešto bez čega ne bih mogla da zamislim svoj život. Volim da uživam u kreiranju pesama, iako više volim prozu od poezije, i oslikavanju emocija koje me prožimaju s vremena na vreme. Volim i da ih čitam i divim se savršenstvu koje je nastalo iz pera drugih ljudi.

Današnja gošća poetične rubrike, Milica Martha Denić, PR i urednica bloga "Martha, ali ne Stewart", oduševila me je svojom "Ukrštenom pesmom" i nisam mogla drugačije sem da je podelim sa vama. Milicu sam, inače, baš kao i prethodnu gošću Sonju, upoznala radeći za Wannabe Magazine  i šetkajući se po njenom  blogu došla na ideju o saradnji. Dok smo se dogovarale o gostovanju, prosledila mi je već pomenutu pesmu, inače još uvek neobjavljenu, koja me je na prvo čitanje pogodila i odmah sam znala da baš nju želim da bude deo "Poetične nedelje". Nadam se da će se i putnicima namernicima, koji šetaju blogosferom, dopasti bar delimično koliko se svidela meni. Uživajte!




Ukrštena pesma

Znate one ukrštenice koje imaju slike totalno nepoznatih likova,
e ja baš takve volim.
Juče uzeh jednu i ukrstih te sasvim slučajno,
Vodoravno M2 - „drugi naziv za šećer“.
Izbrojah slova, slaže se i upisah tvoje ime.
Potom N4 – „boginje sudbine“.
Opet se složi, upisah svoje ime.
Ukrštala sam tako satima,
Sa tvojim i svojim imenom i sve se složilo, za neverovati.
Ali, kako bi ova pesma imala rime potreban je poslednji stih.

Ukrštala sam tako i ovako i onako,
Malo tvoje, malo ime moje.
Malo stranac, malo znanac,
više slep, još više lep.
Slova se nizala, hemijska se izlizala,
Srce ti dajem i već se kajem
Jer si stranac, totalni neznanac.

- Milica Martha Denić - 


Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...